ProtiprvpravnopostupanjepolicijepremaRomima

1、PAGE PAGE 75Romi u Srbiji Uvod 1. Nasilje policije prema RomimaVreanje ljudskog dostojanstva i ugroavanje telesnog integritetaDomai standardiMedjunarodni standardi 1.4. Iznuivanje iskaza i protivpravno lienje slobode Domai standardi 1.6. Medjunarodni standardi Predstavke Komitetu protiv torture 2. N

2、asilje privatnih lica prema Romima2.1. Nasilje “skinhedsa” Nasilje drugih privatnih lica Nasilje u kolama Domai standardi Medjunarodni standardi 3. Diskriminacija Roma Diskriminacija u obrazovanju Diskriminacija u oblasti stanovanja Diskriminacija prilikom zapoljavanja Diskriminacija u ostvarivanju

3、prava na socijalnu zatitu Diskriminacija na javnim mestima Domai standardi Medjunarodni standardi 4. Nalazi 5. PreporukeUvodRomi u Srbiji su se oduvek nalazili na drutvenom rubu, izloeni nasilju, segregaciji i diskriminaciji. Od 2000. do kraja 2002. godine FHP je istraio i dokumentovao 241 sluaj pro

4、tivpravnog postupanja policije, nasilja i diskriminacije pojedinaca i grupa motivisanih rasnim predrasudama prema Romima. U izvetaju nisu navedeni svi sluajevi, ve samo oni najtipiniji i najilustrativniji. U periodu 1998 2002. godine FHP je, pruajui pravnu zatitu Romima koji su bili rtve policijske

5、represije, istraio i dokumentovao nekoliko desetina sluajeva nasilja policije nad pripadnicima romske zajednice. Policija Rome zlostavlja, ugroavajui im ljudsko dostojanstvo i fiziki integritet, protivpravno ih liava slobode i iznudjuje im samooptuujue iskaze. Zbog ukorenjenosti rasnih predrasuda ka

6、o i izraene etnike distance, za ova lica u policijskoj praksi vai princip “pretpostavljene krivice” (sluaj romskog naselja “Antena“, sluaj zlostavljanja trudnice i njenog mua). Poslednjih godina pojavio se “Skinheads” pokret i bio brzo prihvaen medju nezaposlenim i slabo obrazovanim mladim ljudima u

7、 veim gradovima u Srbiji. Zbog rasistike i ultranacionalistike prirode ovog pokreta, Romi, naroito ulini istai, predstavljaju najeu metu njihove brutalnosti (sluaj batinanja istaa ulica, sluaj batinanja deaka na ulici, sluaj Radmile Marinkovi). Policija najee ostaje pasivna u incidentima ove vrste.

8、Obino izostaje i bilo kakva reakcija javnog mnenja. Gradjani koji nisu pripadnici ovakvih subkulturnih grupa zabrinjavajue esto ponaaju se agresivno prema Romima. “Vikend nasilnici” napadaju pod dejstvom alkohola, uglavnom subotom i nedeljom nou, romska naselja i zajednika dvorita u kojima ivi po ne

9、koliko romskih porodica. Policija za ove napade okrivljuje Rome, koji navodno, provociraju napade. Objektivni oseaj da ih drava ostavlja izloene nasilju, u okolnostima stalnog straha za linu i bezbednost lanova porodice, nagoni Rome na samozatitu (sluaj nasilja nad Romima u ulici Vilovskog, sluaj na

10、silja nad Romima u Poekoj ulici, sluaj nasilja nad Romima u aku).Uglavnom maloletni nasilnici predstavljaju stalnu opasnost za romsku decu koja pohadjaju osnovnu kolu (sluaj Gordane Jovanovi). Neromska deca zaziru od druenja sa romskim uenicima, ne skrivajui svoj prezir. U programima za osnovne i sr

11、ednje kole, ne poklanja se nikakva panja razvijanju tolerancije kod dece i upoznavanju sa kulturom i istorijom manjinskih zajednica (odvojena odeljenja za romsku decu u Subotici). Kao razlog za rano naputanje kole, Romi najee navode oseaj line nesigurnosti, ugroenosti i izolovanosti tokom kolovanja

12、(sluaj Kristine Stanojevi, sluaj Safeta i Zaima Berie). Prosvetne vlasti jasno diskriminiu Rome jer im uskrauju jednak pristup obrazovanju. Drava ne organizuje pripremnu nastavu pred upis u prvi razred za romsku decu, ime bi im se znatno olakalo praenje redovne nastave, ve to po pravilu rade nevladi

13、ne organizacije. Na psiholokim testovima pred upis u prvi razred, koji nisu jeziki i socijalno prilagodjeni ovoj deci, ona postiu nezadovoljavajue rezultate i upuuju se u specijalne kole za decu ometenu u psihikom razvoju.ak i visokoobrazovani Romi imaju znatnih tekoa da pronadju zaposlenje u struci

14、 (sluaj Julijane Arandjelovi). Romi bez odgovarajue kvalifikacije, praktino su onemogueni da dobiju posao, posebno kod privatnih poslodavaca (sluaj mesare Toma, sluaj Stevi Natae).Mnogi privatni noni klubovi, sportski centri i diskoteke zabranjuju ulazak Romima, a diskriminaciju prikrivaju obrazloen

15、jima kao to su da se na tom mestu organizuje privatna zabava, ili da Romi nisu bili adekvatno obueni (sluajevi zabrane ulaska Romima u none klubove u Beogradu: Trezor, Mondo, Bombo). U parninom postupku za naknadu tete rtvi diskriminacije, pravila dokaznog postupka idu u prilog poiniocu, olakavajui

16、mu procesni poloaj jer rtva mora da dokae postojanje diskriminacije. Ovo nije uvek jednostavno, naroito kada se radi o indirektnoj diskriminaciji. Diskriminaciju primenjuju i stanodavci, odbijajui da iznajme stan ne samo romskim porodicama, ve i organizacijama koje se bave zatitom prava Roma (sluaj

17、Dejeg romskog centra). Uestala su prinudna iseljenja stanovnika romskih naselja (naselje Stari aerodrom u Beogradu, iseljenje raseljenih lica sa Autokomande, iseljenje Roma u Zimonjievoj ulici, iseljenje porodice Saiti iz optinskog stana posle 27 godina provedenih u tom stanu), a iseljena lica nalaz

18、e utoite na drugim lokacijama koje ne predstavljaju trajno reenje. Ne postoji sistematski dravni plan za obezbeivanje trajnijeg stambenog reenja za brojna nelegalna naselja u kome ive Romi, a u konkretnim sluajevima dravni organi oglaavaju se nenadlenim ili ne sarauju meusobno, kako bi se obezbedio

19、alternativni smetaj za ljude koji su iseljeni. U domaem zakonodavstvu ne postoji odredba koja obavezuje dravu da onima koji su prinudno iseljeni obezbedi neku vrstu alternativnog smetaja, a dravni organi ne uvaavaju meunarodne instrumente Videti : Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima lan

20、11, kao i Komentare lana 11 (pravo na adekvatno stanovanje) koje je dao Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava kao autentini tuma odredbi Pakta.Generalni komentar br. 4 (General Comment No.4 ) koji je donet 1991. godine i Generalni komentar br.7 (General Comment No.7) iz 1997. godine koji

21、reguliu ovu materiju. Dokumentaciju na osnovu koje je sainjen ovaj izvetaj ine izjave pojedinaca koji su bili rtve policijske represije, diskriminacije ili nasilja, zatim sudski spisi, kao i medicinska dokumentacija. Izvetaj je zasnovan na praenju sluajeva u Srbiji. O krenju prava Roma na Kosovu, FH

22、P je objavio poseban izvetaj “Zloupotreba i nasilje nad kosovskim Romima”, a u pripremi je izvetaj o poloaju Roma u Crnoj Gori.1. Nasilje policije prema Romima Na osnovu neposrednog obraanja rtava ili saznanja o navodno nezakonitom ponaanju policije FHP je istraio vie sluajeva protivpravnog ponaanja

23、 policije prema Romima. U svim tim sluajevima pripadnici policije primenjivali su fiziko nasilje u postupanju prema Romima. Podaci takoe pokazuju da je fiziko nasilje bilo kombinovano postupcima koji su kod rtava izazivali oseanje srama, ponienosti, gubljenja dostojanstva i inferiornosti ili unitava

24、nje imovine. Romi su fiziki maltretirani i zlostavljani utiranjem, pesnienjem, batinanjem raznim palicama i metalnim ipkama, vezivanjem za radijatore, uskraivanjem hrane, vode ili obavljanja fiziolokih potreba. Podaci pokazuju da su pripadnici policije primenjivali nasilje prema deci, enama i trudni

25、cama. Vreanje ljudskog dostojanstva i ugroavanje fizikog integritetaIstraeni sluajevi pokazuju da su pripadnici policije prilikom obavljanja rutinskih poslova, kao to je provera identiteta, redovno maltretirali i fiziki zlostavljali Rome. I u vezi sa drugim zadacima policije, kao to je izvrenje suds

26、kog naloga, FHP je registrovao postupke fizikog nasilja prema Romima, ukljuujui i decu. U jednom sluaju FHP je registrovao upotrebu vatrenog oruja samo zbog ale koji su Romi napravili na raun policajevog psa. 1.1.1. Sluaj prodavca cigaretaBranka Kostia, prodavca cigareta na pijaci “Crveni barjak” u

27、Kragujevcu, pretukao je policajac SUP-a u Kragujevcu 25. februara 1998. godine samo zbog toga to nije imao linu kartu kod sebe.Tog dana Branko je, kao i pre toga, prodavao cigarete na pijaci. Priao mu je policajac u civilu Radovan Velikovi i zatraio linu kartu. Kosti mu je rekao da nema kod sebe. Po

28、licajac je vrlo grubo pretresao Kostia, a zatim je poeo da ga udara. Dalji tok dogadjaja Branko je opisao FHP-u: Radnik SUP-a je gurao ruke u moje dzepove traei linu kartu. Nekoliko puta me je oamario i jako me stegao za ruku. Udarao me je pesnicom u predelu bubrega. Zoran Simi, moj poznanik je pita

29、o policajca zato me maltretira. Policajac mu je rekao da uti jer njega nita nije pitao. Psovao mi je majku cigansku. Nisam mogao vie da trpim maltretiranje i udarce pa sam se oslobodio, ali su dzemper i jakna ostali pocepani u njegovim rukama. Pobegao sam prema radnicima SUP-a Kragujevac, koji su de

30、urali na pijaci. Ove policajce od ranije poznajem. Njima sam rekao da me je tukao policajac Radovan Velikovi. Radovan i ja smo dali izjave. Policajci su rekli da oprostim Velikoviu i da moram da nosim linu kartu ili u platiti kaznu.Svedok dogaaja, Zoran Simi potvrdio je FHP-u da je policajac Velikov

31、i fiziki zlostavljao Branka Kostia:Video sam kako nepoznati ovek Branku gura ruke u depove. Priao sam tom gospodinu i pitao ga zato maltretira Branka. On mi je rekao da to mene ne treba da zanima i da gledam svoja posla. Nepoznati ovek je poeo da udara Branka po glavi. Udarao ga je pesnicama po bubr

32、ezima, utirao po telu i vukao ga ka policijskoj stanici. Onda sam pozvao policajce koji su bili deurni na pijaci FHP dokumentacija, izjava Zorana Simia, 08. decembar 1999. godine. Istog dana, Kosti je zbog pretrpljenih povreda zatraio lekarsku pomo. Prilikom pregleda, konstatovana je kontuzija glave

33、.Kosti je 31. marta 1998. godine podneo krivinu prijavu protiv policajca Velikovia zbog zlostave u slubi. Optinsko javno tuilatvo u Kragujevcu je tek deset meseci nakon dogadjaja 22. januara 1999. godine, pokrenulo istragu. Jedanaest meseci posle pokretanja istrage, 21. decembra 1999. godine, javni

34、tuilac je pokrenuo krivini postupak podnoenjem optunog predloga protiv policajca Velikovia Optinskom sudu u Kragujevcu. Nakon pet odranih suenja na kojima je Velikovia zastupao advokat FHP-a, 16. marta 2001. godine, Optinski sud u Kragujevcu oglasio je krivim policajca Radovana Velikovia za krivino

35、delo zlostave u slubi i osudio ga na kaznu zatvora od tri meseca, uslovno na godinu dana. Presuda je postala pravnosnana 28. maja 2001. godine.1.1.2. Sluaj brae MarinkoviBrau Miroslava i Masima Marinkovia ranio je vatrenim orujem policajac u civilu, 25. novembra 1998. godine u Beogradu. Tog dana, sa

36、 bratom Zoranom i njegovim prijateljem Zoranom Jovanoviem proslavljali su etvrto mesto koje je najmladji brat Zoran osvojio na Svetskom juniorskom bokserskom prvenstvu u Argentini. Na trg Slavija doli su oko 3,00 sata ujutro. Oba Zorana stali su u red ispred kioska da kupe pljeskavice, dok su ih Mas

37、imo i Miroslav ekali nekoliko metara dalje na trolejbuskoj stanici. Pored kioska sa pljeskavicama je proao mukarac, za kojeg se kasnije ispostavilo da je policajac u civilu, u drutvu devojke i psa na povocu. Zoran Marinkovi se naalio na raun psa, ali je na to policajac reagovao izuzetno grubo, unose

38、i mu se u lice i izgovarajui bujicu pogrdnih izraza. U nameri da odbrani brata Miroslav je priao i uhvatio nepoznatog napadaa odnosno policajca za jaknu. Tada je priao i Masimo, pokuavajui da ih razdvoji. U meuvremenu oba Zorana odmakla su se nekoliko metara. Iznanada, nepoznati mukarac odnosno poli

39、cajac izvadio je iz jakne pitolj veeg kalibra, podigao ga u vazduh a potom uperio u Miroslavljeve grudi. Uplaen za ivot brata, Masimo ga je instinktivno povukao u stranu i u tom trenutku pitolj je opalio, pogodivi Miroslava u grudi a Masima u podlakticu. Zakon o unutranjim poslovima RS, lan 23. pred

40、vidja da slubeno lice moe upotrebiti vatreno oruje samo ako upotrebom drugih sredstava prinude ne moe da: zatiti ivot ljudi, sprei bekstvo lica zateenog u vrenju posebno nabrojanih tekih krivinih dela, sprei bekstvo lica za koje je izdat nalog za lienje slobode u vezi izvrenja krivinih dela za koje

41、se goni po slubenoj dunosti, da od sebe odbije neposredni napad kojim se ugroava njegov ivot, odbije napad na objekat ili lice koje obezbedjuje.U izjavi FHP-u Masimo opisuje ta se dogaalo neposredno pre nego to su on i Miroslav ranjeni: Moj brat Miroslav priao je i rekao policajcu u civilu, ne znaju

42、i da je on policajac: Stani malo, to mi dira burazera. Policajac ga je pitao ta je bilo i ta on hoe. Nakon toga je policajac Miroslava povukao za jaknu, izvadio pitolj veeg kalibra, na trenutak ga podigao u vazduh, rekao da je on policajac i pitolj uperio u Miroslavljeve grudi. Miroslav je tad spust

43、io ruke. Dok je vadio pitolj, policajac je Miroslava drao za jaknu. Ja sam tad povukao brata, a pitolj je opalio. Istim metkom smo obojica pogodjeni. Miroslav je pogodjen u grudi, a meni je metak uao kroz podlakticu i tu se zadrao. FHP dokumentacija, izjava Masima Marinkovia, 03. decembar 1999. godi

44、ne Policajac koji je pucao, pruzio je prvu pomo ranjenom Miroslavu, a njegova devojka je pozvala hitnu pomo. Deurna patrola je prva stigla na mesto dogadjaja i oba Zorana je odvojila od povreenih drei ih u policijskom automobilu. Po dolasku interventne jedinice, Zoran Jovanovi i Zoran Marinkovi su p

45、rebaeni u njihovo vozilo, gde su ih policajci vredjali i udarili nekoliko puta. Ranjeni Miroslav i Masimo su kolima hitne pomoi prevezeni u Urgentni centar gde su zadrani na leenju, Miroslav 5 dana, a Masimo mesec dana.Drugo optinsko javno tuilatvo u Beogradu podnelo je 23. decembra 1998. godine zah

46、tev za pokretanje istrage protiv Miroslava i Masima Marinkovia i Zorana Jovanovia zbog krivinog dela nasilnikog ponaanja KZ RS, lan 220: “(1) Ko grubim vredjanjem ili zlostavljanjem drugoga, vrenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tue, ili drskim i bezobzirnim ponaanjem ugroava spokojstvo gradjana

47、 ili remeti javni red, a njegov raniji ivot ukazuje na sklonost za ovakvim ponaanjem, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno u grupi, ili je pri izvrenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda, ili je dolo do tekog poniavanja gradjana, ui

48、nilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina”. Nakon sprovedenog istranog postupka u kome su sasluani svi okrivljeni kao i policajac koji je pucao, istrani sudija je zbog odustanka javnog tuioca od daljeg krivinog gonjenja 20. oktobra 1999. godine obustavio istragu. Protiv policajca koji

49、je pucao istraga nikada nije pokrenuta.Kako je policajac u civilu pucao iz slubenog pitolja, FHP je u skladu sa odredbom l. 25. Ustava RS i l. 200. Zakona o obligacionim odnosima, podneo tubu protiv Republike Srbije radi naknade tete Masimu Marinkoviu zbog pretrpljenih fizikih bolova, straha i duevn

50、ih bolova zbog smanjene ivotne aktivnosti Ustav RS, lan 25: “(1) Svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom nanese slubeno lice ili dravni organ, ili organizacija koja vri javna ovlaenja, u skladu sa zakonom. (2) tetu je duna nadoknaditi Rep

51、ublika Srbija ili organizacija koja vri javna ovlaenja.”Zakon o obligacionim odnosima, lan 200: “ (1) Za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud e, ako

52、 nae da okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravicnu novcanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne tete kao i u njenom odsustvu. (2) Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud e voditi rau

53、na o znaaju povredjenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom.” . Prvostepeni postupak u ovoj parnici je u toku.1.1.3. Sluaj Ratka MitroviaRatka Mitrovia je 30. januara 2000. godine u ulici Narodnog fr

54、onta u Beogradu zlostavljala policijska patrola prilikom provere identiteta. Prema Mitrovievim reima, njemu i njegovim poznanicama, Ljubici Djordjevi i Ani Ivanovi, prila su dvojica policajaca i zatraila mu linu kartu. Mitrovi opisuje ta se dalje dogadjalo:Ja sam imao linu kartu i dao sam im je na u

55、vid. Jedan od policajaca mi je rekao da zna da ja dilujem devize i poeo da me utira nogom i da me udara palicom po leima. Rekao je Ti si samo jedan Ciganin. Rekao mi je da gledam u nebo i jedem sneg. Drugi mi je rekao Ovo je optina Stari Grad i ne moe da se eta gde ti hoe. Psovali su mi majku cigans

56、ku. Tako su me 15 minuta tukli i vreali FHP dokumentacija, izjava Ratka Mitrovia, 15. februar 2000. godine.Ljubica Djordjevi je od poetka bila prisutna dogadjaju:Policajci su poeli da biju Ratka. Udarali su ga pesnicama u grudi i palicama po vratu i ledjima. Vredjali su ga. Psovali su mu majku cigan

57、sku. Rekli su mu da se u optini Stari grad ne moe da eta kuda on to hoe. Iz straha od osvete policajaca Ratko Mitrovi nije podneo krivinu prijavu.1.1.4. Ruenje romskog naselja “Antena” U romskom naselju Antena na Novom Beogradu je do 8. juna 2000. godine ivelo 126 ljudi. Naselje je nastalo sedamdese

58、tih godina. U trenutku ruenja veinu stanovnika su inili Romi, raseljeni sa Kosova. Stanovnici naselja su 6. juna od optine Novi Beograd dobili reenje o ruenju bespravno izgraenih kua i nalog da se isele u roku od jednog dana. Odmah po dobijanju reenja stanovnici naselja obratili su se optinskoj admi

59、nistraciji sa molbom da im ostavi dui rok za iseljenje, meutim njihov zahtev nije razmatran. Dva dana kasnije, 8. juna, policija je sruila kue i itavo naselje. Kue su ruene buldoerima, i tom prilikom mnogim stanovnicima je uniten nametaj i kuni aparati. Buldoerima je oteeno i nekoliko automobila.U s

60、vedoenju FHP-u Bekim Mujoli navodi da su ga policajci u civilu drali u njihovom kombiju oko sat vremena i da su zato vreme ruili kue:Osmog juna u 10,00 sati ujutru dola je ekipa policije na elu sa komandirom policije Bulatoviem. Dolo je njih deset. Ovi policajci u uniformi nisu nas napadali. Neko od